Novi Wi-Fi standard - 802.11ax

Qualcomm 802.11ax infographic
Najnovija nadogradnja popularnog Wi-Fi interfejsa donosi veću brzinu i poboljšanu efikasnost komunikacije. Čipovi koji podržavaju novi standard su predstavljeni a najavljeni su i prvi uređaji.
Razvoj bežičnih Wi-Fi mreža je možda najmanje uočljiv segment celokupnog napredovanja informatičke tehnologije. Najverovatniji razlog takve percepcije je ne razmišljanje o karakteristikama i poboljšanjima mreže nakon postavljanja bežičnog rutera. Čak i u kućnim uslovima, a naročito u poslovnom okruženju, sve je veća potreba za bržim prenosom podataka. Tu brzinu zahtevaju sve veći multimedijalni fajlovi i prenos HD, UltraHD i Virtual Reality sadržaja. Wi-Fi veza se ne primenjuje samo u kućnom okruženju ili za povezivanje udaljenih lokacija, već i na većim zatvorenim i otvorenim površinama. U halama, školama, kampovima, stadionima, aerodromima, pa čak i gradskim područijima ("smart city" je izraz za gradove gde su institucije povezane u mrežu koja je dostupna građanima) veliki broj klijenata utiče na efikasnost protoka podataka. U Martu 2013. godine radna grupa Instituta inženjera elektrotehnike i elektronike (IEEE) osnovala je naučnu grupu koja se bavi povećanjem efikasnosti WLAN interfejsa (HEW). Rezultat je IEEE 802.11ax standard koji je još uvek u fazi razvoja koji možemo da pratimo preko "belih papira" radne grupe. Po do sada objavljenim podacima iz laboratorijskih merenja novi interfejs može da ostvari teoretsku brzinu komunikacije do 10 Gb/s. U odnosu na teoretske brzine postojećih 802.11ac (sa nadogradnjom wave 2) i 802.11ad rešenja, to i nije značajan pomak ali se najveći napredak očekuje na polju povećanje efikasnosti protoka. 802.11ax će biti kompatibilan sa prethodnim a/b/g/n/ac verzijama i koristiće frekventne opsege na 2.4 GHz i 5 GHz. 802.11ac standard je specificirao samo upotrebu u 5 GHz opsegu (upotrebu na 2.4 GHz definiše 802.11n verzija) što ne sprečava proizvođače da u kategorisanju modela koriste zbir teoretskih brzina u svim opsezima. Tako na primer oznaka AC1900 znači da ruter može da postigne teoretsku maksimalnu brzinu prenosa od 1300 Mb/s na 5 GHz i 600 Mb/s na 2.4 GHz. 802.11ax specificira i upotrebu 2.4 GHz opsega sa naknadnim dodavanjem nekih frekvencija između 1 GHz i 6 GHz. U svrhu povećanje efikasnosti protoka koristiće se tehnologije slične onim koje se nalaze u prethodnim verzijama standarda ili koje su pojedini proizvođači primenjivali samostalno. Jedna od njih je kvadraturna amplitudna modulacija sa 1024 nivoa (1024-QAM) koju Broadcom pod nazivom "NitroQAM" nudi u svojim Wi-Fi čipovima BCM43525, BCM43465 i BCM4352 a koje Asus koristi u svojim ruterima (RT-AC3100 i AC88U) i PCIe kartici AC88. 1024-QAM modulaciona šema omogućava do 25 procenta veći protok u odnosu na 256-QAM. Uz to koristiće se šema modulacije i kodiranja (Modulation and Coding Scheme) indeksa 10 i 11 (MCS 10 i MCS 11) za razliku od MCS 8/9 kod 802.11ac. MU-MIMO (multiple input - multiple output) tehnologija koristiće više prostornih tokova i u uplink smeru.
Qualcomm 802.11ax infographic
Iz LTE komunikacije je u 802.11ad primenjena OFDA (orthogonal frequency division) tehnologija koja je kao OFDMA unapređena u 802.11ax standardu. OFDMA svaki kanal rastavlja na desetine subkanala kroz koje se emituju signali okrenuti pod uglom od 90 stepeni (ortogonalno) koji se onda lakše pakuju. Huawei (koji predsedava 802.11ax radnom grupom) najavljuje da će OFDMA povećati efikasnost spektra 10 puta ali se u realnijim procenama očekuje četvorostruko poboljšanje.
Wi-Fi komunikacija značajno utiče na potrošnju energije mobilnih klijenata pa je značajna novina Target Wake Time (TWT) funkcija koja je štedi i povećava autonomnost uređaja. Pristupna tačka i klijent razmenjuju informacije o procenjenoj aktivnost prenosa. Druga mogućnost je ulazak klijenta u stanje neaktivnosti dok ne naiđe TWT Broadcast sekvenca.
Procene da će se razvoj 802.11ax završiti 2019 godine preduhitrio je Qualcomm koji je prve čipove IPQ8074 (za pristupne tačke i rutere) i QCA6290 (za klijente) najavio februara ove godine. Specifikacije čipova se poklapaju sa do sada dostupnim informacijama o 802.11ax-u uz procene maksimalnih brzina od 4.8 Gb/s (kod IPQ8074) i 1.8 Gb/s (kod QCA6290). Prve rutere sa ovim čipovima najavili su (Asus RT-AX88U) i Huawei (X-Gen Wi-Fi AP7060DN).
Huawei X-Gen Wi-Fi AP7060DN
Šta korisnici u praksi mogu da očekuju od aktuelnih i nadolazećih standarda i da li moraju da se opredele između 802.11ac, 802.11ad ili 802.11ax konfiguracija? Tek praktičnom upotrebom uviđaju se prednosti 802.11ac interfejsa s obzirom da je naš najveći kabl operator nedavno počeo sa isporukom rutera koji podržavaju ovaj standard. Telefoni, tableti i laptopovi sa 802.11ac čipovima postaju deo redovne ponude distributera a čak su i Kinezi savladali tehnologiju pa nude AC USB adaptere i na Aliexpress-u. Za one kojima treba još brža bežična veza za konektovanje prenosnog uređaja sa bazom kod računara ili za prenos unutar prostorije bez prepreka poželeće 802.11ad koji radi na 60 GHz. O 802.11ax će najviše razmišljati projektanti i administratori bežičnih mreža sa velikim brojem konekcija. Za sada je realno očekivati da će najpre proizvođači mobilnih uređaja (telefona, tableta, laptopova..) koristiti nove klijent čipove.

Nema komentara:

Objavi komentar